Литерарни радови – предметна настава (Свети Сава 2021.)

Киша лије,

киша пада,

стиже нама

Свети Сава.

Док он хода,

шири знање,

шири љубав

и поштовање.

Подигао цркве,

школе и зато

га дјеца воле.

Давид Нежић,  VI3

Свети Сава учитељ је био,

српски народ слози је учио.

Учио је, писао књиге

шта ће бити са српским народом биле су му бриге.

Као мали књигу заволио,

тако се за манастирски живот припремао.

Сава је дјецу православљу учио,

око њих се уопште није мучио.

„Љубав, вјера, нада, слога“

рече Сава „увијек су пут до Бога!“

Крстом се крстите, славите славу,

прослављајте Светог Саву!

Софија Видовић, VI4

     Свети Сава као велика историјска личност који се слави вијековима уназад и који игра велику улогу у историји, није нас само увео у други свијет већ нас је научио и о моралним вриједностима. Отварао је школе, цркве и болнице, али и нове путеве. Научио нас је много тога, био је прави чудотворац. Слиједио је своје снове, жеље и кренуо путем који би ријетко ко изабрао. Одрекао се ствари о којима су многи маштали и окренуо се  вјери. Такође је и помагао људима којима је помоћ била потребна. Велика срца и мудрог ума ширио је љубав гдје год је стигао. Свом народу желио је најбоље. Многи од нас га слиједе и почињемо тамо гдје је он стао, проширујемо његовe погледе и рад. Оно најважније јесте да је био јако скроман и племенит. Ту скромност и моралност пренио је на људе око себе. Људи су му се са разлогом дивили, он је био нови почетак и велики успјех за народ. Био је јако храбар, јер оно што је учинио чинило се бесмислено и лудо за његову браћу и породицу. Трудио се и радио, а сада је на нама да то наставимо.

Анђела Иваштанин, VIII4

Све су славе лијепе,

али Свети Сава,

најљепша је наша слава!

Када школе брује,

учионице постају црквице,

дјеца се претворе у славује,

а њихова срца добра и сродна.

Он нас кроз стољећа

учи братској слози,

да нам мисли буду као прољећа,

а дјела благородна.

Све су славе лијепе,

али Свети Сава,

најљепша је наша слава!

Анђела Шврака, VI 1

Постоји једна земља силна,

балкански стуб православља,

земља то је Савина,

пркосна наша Србија.

Кроз вијекове славимо Саву,

нашу омиљену славу,

Немањића великог, силног,

српског сина умилног.

Mонаха и учитеља,

првог српског архиепископа,

православног творца и створитеља,

великог нашег просвјетитеља.

Свети Сава је понос наш,

Србинова вјера и дика.

У свакој школи зидове краси

Савина света слика.                       

Сара Сладојевић, VII 4

27. јануара

Свих школа је слава,

Јер је тога дана

Наш Свети Сава.

Свети Сава, прво

Растко Немањић је био,

Док се није замонашио.

Свети Сава, сада

Његово је име,

Сви се диче

И поносе тиме.

Све што је имао

У златноме двору

Он је замијенио

За Свету гору.

Са Светe горе,

Из манастира Хиландара

Писао је разне књиге

За времена стара.

Први српски учитељ

Постао је тада,

Српском роду спасиоц

И велика нада.

И тако је Сава,

Заштитник свима,

Молитвом помаже

Својим Србима.

Марко Ћатић, VIII 1

Свети Саво заштитниче,

Моле ти се твоја чеда:

Да нас спасиш и сачуваш

И да земљу нашу ником не даш.

Свети Саво заштитниче,

Ти нас спаси од чемера,

Ти нас чувај од зла,

Сакриј нас од ђавола.

Свети Саво заштитниче,

Моле ти се твоја чеда:

Ти нас чувај и заштити

И на нас ником не дај.

Свети Саво заштитниче,

Вјечна ти слава!

Данас ми те прослављамо,

Јер знамо да си с нама.

Милица Бикић, VIII 3

Хтио је да учи, имао је знање,

Био је син Стефана Немање.

Једнога дана у рану зору

Побјегао је на Свету гору.

Не занимаше њега ни круна, ни престо,

Упути се он на свето мјесто.

На том мјесту сада је Хиландар

Свим Србима Божији дар.

Учио је дјецу о миру и љубави,

Од незнања он их избави.

Постао је мудра и учена глава –

Просвјетитељ српски – СВЕТИ САВА.

Тара Куновац, VIII 2

Растко Немањић, Свети Сава, напознатије и најзначајније је име српске историје, културе и образовања. Човјек племенитог и доброг срца, доброћудан, оштроуман и брижан.

Свети Сава је оставио сво материјално богатство и окренуо се духовном животу. Одлучио је да се посвети Богу и свом народу. Борио се за свој народ и слободу њихове вјере. Путовао је по свијету, љековитим биљкама лијечио и помагао другим народима. Подизао је манастире, цркве, школе и болнице. Човјек који нам је оставио све готово у руке, оставио циљ и пут којим да наставимо. Како би наставили његовим путем, треба да радимо бар мало као он, да више цијенимо оно што имамо, да градимо духовну снагу, вјерујемо у Бога и молимо му се. Треба да чувамо оно што је наше, да опраштамо, вјерујемо, једни другима чувамо леђа, ширимо мир, љубав и слогу. Градимо манастире, светиње, културне установе. Да чувамо и волимо своје, а поштујемо туђе. И, треба да га прослављамо, сјећамо се, учимо од њега. Он нам је узор. С правом носи име ПРВОГ СРПСКОГ ПРОСВЈЕТИТЕЉА И ПРВОГ СРПСКОГ АРХИЕПИСКОПА.

Срби, наставимо да га памтимо и славимо. Немојте га никад заборавити, наставимо путем правде, њубави, истине. Ујединимо се! Данас је 27. јануар – САВИНДАН. Срећна нам слава! Свети Саво, хвала за све!

„СВЕТИ САВА СРБЕ ВОЛИ И ЗА ЊИХ СЕ БОГУ МОЛИ!“

Елена Миа Мајкић, VIII 3

Свети Сава.Који год човјек на свијету чује његово име,зна о коме је ријеч.Растко је био нешто много више од човјека.Још од самог дјетињства имао је посебне снове.Много књига је прочитао,много списа је саставио.Његови родитељи су имали пуно другачије снове и планове за њега.Растко је своје родитеље слушао,али само слушао.Његово срце никад  није испуњавала слава,богатство,раскош.Себе је одувијек замишљао у монашком одијелу.Није никад имао снове обичног дјетета,а касније и момка.Великодушни Растко окренуо се ка својим сновима.Кад год би угледао манастир,вјерске књиге,монахе, његово срце и неискварена душа испунили би се радошћу.Знао је увијек и вјеровао да ће се предати вјери,култури,Богу.Мало по мало,дан по дан све је више растао и ишчекивао тај тренутак.Поносно је са руским монасима отишао да се замонаши.Тај посебан тренутак промијенио је свијет.Растко је добио име Сава.Свети Сава већ тада је увидио патњу свог народа.Сажалио се,али није хтио да не учини ништа.Почео је да гради цркве,подиже манастире,лијечи људе.Желио је да остави велики утицај на народ, што је и без сумње успио.Градио је школе,све са жељом да своје неписмене људе учини писменим и да га идуће генерације знају као великог човјека.Учио је да људи  буду поштени и скромни,али није све ни у ријечима већ у дјелима.Његова жеља да служи Бога била је велика и искрена.Људима никада није нешто лоше учинио,није на то ни помислио.Помагао је народу колико год је било у његовој могућности. Још у његово вријеме за њега су сви знали јер како кажу „човјек се по дјелима познаје“.Вријеме је пролазило,а Сава никада није одустао од Бога,ни од свог народа.Након Савине смрти,људи нису знали шта да раде. Осјећали су се као да су остали без свог највећег заштитника. Сава је био нешто посебно,неко већи и јачи од обичног човјека.Сада људи корачају уљепшаним путевима,захваљујући Светом Сави.Оставио је велики значај за српску цркву,државу а посебно за народ.Људи никад не би били овдје гдје јесу да чудотвoрца Саве није било.Он је градио цркве,манастире,школе ,али његово срце било је веће од свих грађевина.Сваки корак био му је поштен и корачао је полако док  није стигао до онога што би ријетко  који човјек желио .Наредне генерације ће му исто као и ми са задовољством пјевати химну и дивити му се.                                                                                                    

                                                                                                       Ирина Керезовић, VII1

Свети Сава, Растко Немањић, светитељ, Божији човјек, син Немањин. Како год га ми звали, не чини се као довољно, нити достојно његовог имена. Само спомињање тог моћног и светог имена у сваком хришћанину, сваком Србину, сваком човјеку, буди ватру у срцу, шаље трнце низ кичму и ствара сјај у очима. Само то говори о његовој моћи и вјери, која је сада у смрти јача него икад.

Свој живот, дјело, мисли и ријечи посветио је Богу ради спасења и благостања свог српског народа. Од своје шеснаесте године, када је први пут постао Сава, до своје трагичне смрти, својим дјелом је просветио и описменио српски народ, а својим доброчинствима заувијек је промијенио курс српске историје.

О самој моћи и духовној снази Светог Саве говори спаљивање његових моштију на Врачару. Огроман ударац овом благостању, које је својим дјелом створио, нанијела је његова болна смрт у Трнову, након повратка са путовања кроз Свету земљу. Вијековима након његове смрти његове свете мошти служиле су као центар за духовна окупљања заробљених Срба. Својим ликом и духом пружао је утјеху за боље сутра, за ослобођење од оштрих канџи Турака. Свака кап крви, свака честица његових светих моштију била је као искра која је запалила ватру силне жеље српског народа за ослобођењем и истинским миром и благостањем.

Кроз његов живот можемо научити многе важне животне лекције. Водећи свој испоснички, тешки али мирни монашки живот, пратио је пут испуњен трњем, за који нико други није имао храбрости. Својим примјером научио нас је поштењу, вјери и духовном животу. Показао нам је један, прави и истински пут. Показао нам је да иза оштрог трња, пуштених паса, бола и муке лежи неко много љепше и веће добро.

                                                                                              Данило Шувира,  IX 2

Свети Сава, први српски архиепископ и књижевник, један од највећих српских светаца живио је у ХII вијеку. Рођен је као син Стефана Немање – Растко Немањић. Са седамнаест година се замонашио и добио име Сава.

Градио је школе, болнице, цркве и манастире. Тако нас је учио да морамо бити образовани и побожни  јер нам је то оно најпотребније у животу. Без школе и без вјере у Господа Бога нема ни живота. Свети Сава био је чисте душе и доброг срца. Према људима се односио као да су његова породица. Тиме нас је учио да је најбитније бити љубазан, поштен и праведан. Научио нас је да према другима будемо онакви какви бисмо жељели да они буду према нама, да људе не дијелимо на богате и сиромашне, те на образоване и необразоване. Сава није жудио за богатством. Једино што му је било важно јесте да буде предан Богу, а нас је учио да будемо такви и изводио нас на прави пут. Од Светог Саве смо научили да су једина битна осјећања и особине љубав, искреност, пожртвованост и добродушност, а не љутња, завист и похлепа. Ако живимо у миру и љубави, једино тако можемо пронаћи срећу. Ниједно материјално богатство нам не може омогућити да будемо срећни.

Свети Сава се и данас слави као највећи српски светац и, прије свега, учитељ. Да није било Светог Саве, вјероватно не бисмо живјели онако како данас живимо. Сви смо ми захвални што се за нас изборио и научио нас да живимо живот у срећи, љубави, скромности и слози.

Уна Дејановић, IX₂

Свети Сава, српска глава,

ти си наша верна слава.

Хвала ти ,Саво, што мислиш на нас,

ти си велики српски спас.

Свети Саво, чуј нас,

певамо ти сви у глас.

Добар човек, добро дете,

понос Србије, старе Зете.

Манастире је градио,

ту се замонашио.

Данас њега славе сви,

деца и одрасли.

                                                    Вук Јефтенић, VII 1

Свети Сава је наш учитељ зато што мислим да не постоји Србин који је тако пуно учинио за свој народ и цркву. Да би неко био учитељ, он треба и дјелима да покаже то што говори. Такав је био Свети Сава. Свети Сава нас учи какав један Србин треба да буде. Још у дјетињству разликовао се од браће и другара. Молитва и живот светитеља су га интересовали више од игре. Он је оставио све што је имао да би свој живот посветио Богу. Због  тога је Бог Саву прославио вјечном славом. Свети Сава је био примјер својим родитељима јер су и они пошли за њим и замонашили се. Својим примјером показује како може да се служи своме народу: вјером, добрим дјелима, подизањем цркава, манастира, болница и школа. Он је учио нас дјецу да поштујемо своје родитеље, да их слушамо и не лажемо. Свети Сава није само дјецу учио већ и одрасле, да једни другима помажу и да се поштују. Јачи треба да помогну слабијима и богати сиромашнима. Ширио је мир међу људима тако што је помирио оне који су се свађали. Показао нам је да треба чувати пријатељство. Свети Сава нас учи да је љубав најмоћнија и да се требамо вољети а не мрзити. Треба добро чинити и добром се надати. Свети Сава нас учи да треба чувати породицу јер, ако имамо здраву породицу, имамо све. Кад једног дана будем имала своју дјецу, учићу их поукама Светог Саве јер су тако и моји родитељи учили мене.

Анђела Гајић, IX1